У склопу културног сегмента традиционалне манифестације ''Тамбурица фест'', археолошко одељење Музејске јединице у Оџацима приредило је изложбу у форми паноа и постера са темом: Археолошки локалитет ''Доња Брањевина''-ретроспектива. У изложбеним просторијама одржано је и стручно предавање посетиоцима на исту тему, где су слушаоци упознати с географско-топографским подацима, историјатом ископавања, културном и хронолошком припадношћу локалитета, значајем локалитета, најважнијим и најпознатијим налазима с посебним освртом на ''Црвенокосу богињу'' као и садашњим проблемима збирке и плановима за ревитализацију овог веома значајног локалитета и његовог богатог фундуса. Истакнуто је учествовање с пројектима на конкурсима Министарства културе и Покрајинског секретаријата за културу, као и реализацију истих.
О свему осталом јавност ће благовремено бити обавештена.

Библиотека Бранко Радичевић поводом светског дана књиге угостила је групу Звездице из дечјег вртића Полетарац из Оџака. Они су библиотеци поклонили цртеже поводом овог радосног дана, док су их библиотекари радо услуживали књигама и заједно са њима осликавали омиљене јунаке из цртаног филма. У оквиру овог програма КЛУБ ЧИТАЛАЦА за најчитанију књигу овог месеца изабрао је књигу ГОРСКИ СМЕШКО Павло Јовановић Шоле:

Према срцу Фрушке горе,
Где и јелен стиже тешко,
На леђима старе сове,
Летео је Горски Смешко.

Већ векова сто он ту је,
Сваку стопу зна те Горе.
Све што тамо живи, расте,
И потоке и изворе.......

**


**

У Народној библиотеци Бранко Радичевић у сарадњи са туристичком организацијом у сусрет ускршњим празницима и ускршњим обичајима одржана је манифестација Осликавање ускршњих јаја. Гости ових установа били су ученици ОШ Мирослав Антић нижег школског узраста. Коришћене су многобројне технике почевши од рада са сликама и салветама, темперама и многобројним украсним орнаментима. Олга Андраши кустос-истиричар током њиховог рада је одржала предавање везано за значај  фарбања јаја и потсетила све о многогодишњој традицији и симболици овог чина. У просторијама туристичке организације постављена је изложба која је била подељена у два дела. Први, сама јаја са фигуринама зечева и пилића и други, излижба слика. 

Књижевник, новинар, библиотекар Мирко С. Марковић представио је у кафеу  Галерија, у Оџацима књигу прича Evergreen.

Књига новела и прича Evergreen Мирка С. Марковића (1958.), у издању Београдске књиге на духовит начин представља неколико деценија. Сећања на скромна и наивна детињства, трамваје, суботње игре, ретке грамофоне.

Јунаци ових прича су обични људи. Пера Зубац о свом доживљају ове књиге каже :

,,Дворишта у предграђу, дечје игре, раздрагана деца која расту на ивици града и стално се надају да ће се једном дочепати центра. А тамо је све другачије и лепше.''

Све то у причама има ону необичну боју носталгије и хумора.

Свака прича је прича о једном шлагеру као што су Потражи ме у предграђу преко Од извора два путића итд. Књига је начињена са жељом да обични људи имају своју књигу која говори о догађајима из наше улице, неке тамо зграде о детињству.

У препуној Галерији у Оџацима, на презентацији ове књиге старији су са сетом слушали ишчитане стихове, док они млађи нису скидали осмех са лица као да им из неких сакривених ћошкова краду најмилије слике.

У среду, 02.12.2009. у великој сали СПЦ-а одржано је завршно вече манифестације МЕСЕЦ КЊИГЕ библиотеке Оџаци. Награђенима су уручене похвалнице и поклони а од свега децу је највише обрадовала луткарска представа
ПОЗОРИШТА ИЗ КОФЕРА.

Поводом поласка деце у школу већ другу годину за редом се организује манифестација ДОБАР ДАН ШКОЛО. У склопу ове манифестације је и продајна изложба књига испред Спортско пословног центра у Оџацима. У госте су нам дошле издавачке куће Либро и Еуро-Гиунти. 

     Ево већ пуне две деценије Народна библиотека “Бранко Радичевић” из Оџака мрављом упорношћу истрајава у афирмацији хаику поезије: првих година овај конкурс био је велики подстицај нашим ауторима да се опробају у овом јапанском књижевном жанру, деведесетих година било је то благотворно окупљање истомишљеника око нечега што није политика, а последњих година, година посусталог интересовања и валоризовања хаикуа, они одржавају ватру његовог опстанка у нашој култури. Видљиво је то по броју учесника (129), ове године оџачки фестивал и конкурс један је од најмасовнијих до сада, чак и са 60 циклуса.                

     Ентузијазам учесника није, међутим, праћен и одговарајућим квалитетом. Има заиста добрих радова и они преовлађују, али има и оних који се уопште не би могли оквалификовати као хаику. Можемо занемарити чврсту форму од 5-7-5 слогова и обавезан КИГО (реч за годишње доба) јер се у свету све више јавља реформисани “слободни хаику”, али се неке важне одлике хаику поезије не смеју пренебрегавати. Десетак аутора је стога морало отпасти чак и за избор макар једног хаикуа за ЗБОРНИК (имају наслове, римовање, видљиву употребу стилских фигура…). “Лакмус-папир” за разликовање истинског хаикуа од псеудохаикуа јесте зен (мада ми овде немамо урођени осећај за њега као Јапанци). Да би у српској култури хаику био достојно валоризован морамо се борити за његову чистоту и аутентичност. Било да је реч о почетницима или песницима класичне поезије који су решили да се огледају и у овом жанру, многа од тих тростишја нису хаику. Ти аутори би требало да пређу пут читања хаику литературе и слања својих  радова постојећим хаику часописима у Србији (“Хаику новине”, “Цвет шљиве”, “Освит”, “Паун”, или електронски часопис “Хаику стварност”), па тек онда да се пријаве за неко хаику такмичење. Било је и оних који нису поштовали ни начело анонимности и ограниченог броја песама!                

     Али окренимо се добрим хаику песмама. Десетак хаикуа је селектор одмах уочио као изврсне. Тако је и остало. Проблем је био само распоред награда. Одлучио се за овакав распоред награда иако би у неком другом моменту и другачијем расположењу био за другачији редослед, свестан да би један вишечлани жири био објективнији (и ако из практичних разлога неподеснији). Читаоци Зборника ће можда пронаћи и неки бољи хаику од ових награђених, али то су хаикуи из неких циклуса чији су аутори послали само циклус и представљени су у Зборнику а да им хаику није ушао у обзир за оцењивање појединачних хаикуа.                

     Селектор није хтео песме да  раздваја на оне са искључиво темом природе (хаику) и оне са темом људског и хуморног (сенрју). Сматрао их је истим жанром, поготову ако су комбинација која нас импресионира својом поетском снагом. А то је случај са свим овим првонаграђеним и похваљеним хаикуима.

     Селектор: Драган Ј. Ристић